Drage koleginice i kolege,
Pre deset godina rodila se jedna ideja. Jedna želja koja traje i danas.
Tokom boravka u Salamanki, zahvaljujući stipendiji za koju me je preporučila koleginica Natalija Radović, sa kojom sam tada poslovno sarađivala, upoznala sam divne ljude, kolege iz različitih krajeva sveta. Svi su oni u školu Colegio Delibes stigli preko udruženja iz svojih zemalja.
Već tada sam počela da tražim informaciju o tome da li u Srbiji postoji slično udruženje preko kojeg bismo i mi, profesori španskog jezika, mogli da ostvarimo saradnju i koristimo mogućnosti poput stipendija za stručno usavršavanje. Međutim, takvo udruženje nije postojalo.
Tada su me upravo ti divni ljudi u Salamanki pitali: “A zašto ti ne bi osnovala udruženje u Srbiji?”
I tako je sve počelo.
Korak po korak, tokom prve godine bavili smo se osnovama: prikupili potrebnu dokumentaciju, registrovali Udruženje profesora španskog jezika Srbije i napravili veb-sajt.
O svojim planovima najpre sam obavestila profesorku Jelenu Filipović, koja je bila i ostala moja inspiracija i uzor kada je u pitanju nastava i odnos prema učenicima i studentima. Njen entuzijazam, podrška i reči ohrabrenja bili su mi potvrda da smo krenuli pravim putem.
Godinu dana kasnije ponovo sam se našla u Salamanki, ovoga puta zahvaljujući stipendiji škole Mester. Nakon tog boravka škola nam je ponudila deset stipendija za profesore kao početak saradnje i tada je krenuo pravi razvoj Udruženja.
Usledila je prva skupština, Erasmus projekti, akreditovani seminari, a zatim i brojna stručna okupljanja. Na poziv profesorke Anđelke Pejović učestvovali smo na konferenciji, naredne godine bili deo organizacije simpozijuma na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom smo, na poziv profesorke Bojane Kovačević Petrović, učestvovali i na konferenciji Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Značajna podrška stizala je i sa FILUM-a, gde su kolege imale priliku da, u okviru diseminacionih aktivnosti naših projekata, organizuju i realizuju radionice za studente. Posebnu zahvalnost dugujemo profesorki Ivani Nikolić, koja je svojim znanjem, iskustvom i angažovanjem više puta dala dragocen doprinos kako pripremi i pisanju projekata tako i realizaciji projektnih aktivnosti.
U prvim godinama Udruženje smo vodile Natalija Radović, Marica Mujović i ja. Kasnije su tu odgovornost delile Milena Radovanović, Natalija Radović i ja, a danas su uz mene Jelena Kovač, Nora Jusufspahić, Lora Petronić Petrović i Dunja Sikošek.
Ne usuđujem se da počnem da nabrajam imena svih ljudi koji su tokom ovih godina dali doprinos radu Udruženja, jer bih sigurno nekoga nenamerno izostavila. Samo moram da se zahvalim svim kolegama koji rade u školama, koji su u stvari žila kucavica ovog našeg udruženja, jer pored privatnih i poslovnih obaveza, uključili su se u Udruženje, bili su i ostali njegova pokretačka snaga i inspiracija zbog koje je Udruženje i osnovano.
Posle brojnih divnih putovanja, projekata, seminara, konferencija i susreta na kojima sam imala privilegiju da predstavljam Udruženje kojem dugujem toliko lepih uspomena, došlo je vreme za novu etapu.
Donela sam odluku da se povučem sa mesta predsednice Udruženja.
Tu odluku donosim sa osmehom, punog srca i sa velikom željom da i dalje budem aktivan deo svih onih aktivnosti koje nas povezuju i osnažuju kao zajednicu.
Uzor za moj budući angažman jeste profesorka Ana Jovanović, koja je od samog osnivanja uz nas: kao autorka i realizatorka akreditovanih seminara, učesnica brojnih projekata, organizatorka i realizatorka radionica, ali pre svega kao pravi prijatelj Udruženja.
Zato se povlačim sa zvaničnih funkcija, ali ne i iz Udruženja.
Pozivam sve koji sebe vide na mestu predsednika ili predsednice Udruženja da pošalju svoju biografiju i motivaciono pismo. Ovo je prilika da svojim idejama, energijom i vizijom doprinesete daljem razvoju naše profesije i zajednice.
Rok za slanje prijava je 30. septembar 2026. godine, kako bismo na narednoj skupštini u oktobru izabrali novog predsednika ili predsednicu Udruženja.
Kada se osvrnem na prethodnih deset godina, teško je sabrati sve ono što smo zajedno ostvarili: projekte, finansirane i volonterske, akreditovane seminare, stipendije, konferencije, radionice, koncert, saradnju sa ambasadama, Institutom Servantes i mnogim drugim institucijama koje su prepoznale našu snagu, entuzijazam i posvećenost.
Na svemu tome ostajem beskrajno zahvalna.
Hvala svima koji su verovali u ovu ideju, gradili je zajedno sa nama i pomogli da jedna mala želja iz Salamanke preraste u zajednicu koja već deset godina okuplja profesore španskog jezika širom Srbije.
I verujem da je najlepše tek pred nama ❤️
Marina Milovanović
